U vojnoj istoriji, borbe na Mačkovom Kamenu, zabeležene su kao najogorčenije, najkrvavije i najdinamičnije borbe. U očajničkom rvanju Mačkov Kamen je kao magnet privlačio obe strane i prelazio u ruke čas jednoj, čas drugoj strani i po nekoliko puta na dan.
Neprijatelj u "Lezter Krieg"-u objavljuje da se borbe na Mačkovom Kamenu tretiraju kao najkrvavije borbe „u celom srpskom pohodu"; a u Poćorekovom dnevniku je zapisano da ga je štab 16. korpusa 21 septembra izvestio, kao komandanta Balkanskih snaga, da žestina borbi na Mačkovom Kamenu „prevazilazi sve dosadašnje borbe". U operaciskom dnevniku 6. armije se takođe kaže da je borba na Mačkovom Kamenu bila „najžešća i najogorčenija od svih dosadašnjih", „Srbi su se branili sa naročitom žilavošću i preduzimali su još žešće napade".
O žestini tih borbi najrečitije govore obostrani gubici. Od 16. do 22. septembra u ogorčenom rvanju i klanju, borenju prsa u prsa, gde su bajoneti lomili kosti ratnika, kundaci razbijali lobanje, zubi zarivali u meso, a prasak bombi i granata zagušivali bojnu viku, pored vojnika izginuo je veliki broj elitnih oficira. na Mačkovom Kamenu i okolnim položajima poginulo je 115 srpskih oficira a ranjeno 176 oficira, među kojima i princ Đorđe Karađorđević. Ukupni gubici na srpskoj strani je oko 15.000 boraca izbačenih iz stroja. Samo 22. IX neprijatelj je prebrojao 2000 mrtvih od toga 1200 svojih i 800 srpskih vojnika.