30 март 2008

Uvod

Posle poraza na Ceru, koji je za neprijatelja bio težak moralni udarac, neprijateljska komanda odlučuje se za novu ofanzivu protiv Srbije. Godine 1914. osmoga septembra započeta je ofanziva poznata kao „bitka na Drini". To je jedna od najkrvavijih bitaka koju je vodila srpska vojska u Prvom svetskom ratu. Kulminacija bitke na Drini bio je Mačkov Kamen na planini Jagodnji iznad Krupnja.

O ovoj bici do sada nije mnogo objavljivano jer to nije bila pobeda srpske vojske. Ostala je u senci velikih pobeda i na Ceru i Kolubari. Međutim, ova bitka ima veliki značaj, jer nije dozvolila neprijatelju da za tri dana, po Poćorekovom naređenju ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama već posle 13 dana teške borbe neprijatelj je totalno izmoren i desetkovan sa ukupnim gubicima 16000 izbačenih iz stroja.

Srpski narod nije dozvolio da kosti izginulih ratnika mučenika ostanu razbacane na stratištu. Odužio se senama svojih očeva dostojnim spomenicima - crkvi spomen-kosturnici u Krupnju i kapeli a Mačkovom Kamenu.

O bici na Mačkovom kamenu

U vojnoj istoriji, borbe na Mačkovom Kamenu, zabeležene su kao najogorčenije, najkrvavije i najdinamičnije borbe. U očajničkom rvanju Mačkov Kamen je kao magnet privlačio obe strane i prelazio u ruke čas jednoj, čas drugoj strani i po nekoliko puta na dan.
Neprijatelj u "Lezter Krieg"-u objavljuje da se borbe na Mačkovom Kamenu tretiraju kao najkrvavije borbe „u celom srpskom pohodu"; a u Poćorekovom dnevniku je zapisano da ga je štab 16. korpusa 21 septembra izvestio, kao komandanta Balkanskih snaga, da žestina borbi na Mačkovom Kamenu „prevazilazi sve dosadašnje borbe". U operaciskom dnevniku 6. armije se takođe kaže da je borba na Mačkovom Kamenu bila „najžešća i najogorčenija od svih dosadašnjih", „Srbi su se branili sa naročitom žilavošću i preduzimali su još žešće napade".
O žestini tih borbi najrečitije govore obostrani gubici. Od 16. do 22. septembra u ogorčenom rvanju i klanju, borenju prsa u prsa, gde su bajoneti lomili kosti ratnika, kundaci razbijali lobanje, zubi zarivali u meso, a prasak bombi i granata zagušivali bojnu viku, pored vojnika izginuo je veliki broj elitnih oficira. na Mačkovom Kamenu i okolnim položajima poginulo je 115 srpskih oficira a ranjeno 176 oficira, među kojima i princ Đorđe Karađorđević. Ukupni gubici na srpskoj strani je oko 15.000 boraca izbačenih iz stroja. Samo 22. IX neprijatelj je prebrojao 2000 mrtvih od toga 1200 svojih i 800 srpskih vojnika.

Spomen kosturnica





Spomen kosturnica nalazi se na samom vrhu Mačkovog kamena. Izgradnja ovog spomenika srpskim borcima inicirana je od strane "Odbora za podizanje kapele na Mačkovom kamenu" davne 1925.godine. Inicijativu je pokrenuo tadašnji ministar građevina, Milorad Vujičić, a odbor su sačinjavali Ljuba Jovanović (predsednik Narodne skupštine), Đorđe Vajfert (guverner Narodne banke), dr Arčibald Rajs, kao i tridesetak najuglednijih građana Rađevine i Azbukovice.
Projekat Spomen kosturnice izradio je član Odbora, arhitekta Momir Korunović, dok je izrada poverena Šimi Franoviću iz Crkvenice. Za samu izgradnju vađen je kamen iz sela Kržava i Planina, a prenos kamena kao i ostalog materijala izvršili su dobrovoljno seljaci iz okoline.

Konačno, Spomen kosturnica sagrađena je 1929. godine. U avgustu 1931.godine izvršen je prenos kostiju palih ratnika. Taj posao izvršili su vojnici bolničari po dozvoli Ministarstva Vojske.

Galerija slika


















Gde se nalazi Mačkov kamen?


Mačkov kamen je najviša tačka planine Jagodnja (923m), koja se nalazi oko 70km zapadno od Valjeva. Možda vam se ne čini previsokom, ali verujte mi na reč, sa Mačkovog kamena se jasno vidi dobar deo Bosne. Prilično lako je pronaći ovo poprište jedne od najkrvavijih bitki iz prvog svetskog rata. Relacija je jednostavna: Valjevo - Osečina - Zavlaka - Krupanj - Mačkov kamen.

Na vrhu šumovite, pitome planine, koja je dobila ime po obilju šumskih jagoda, podignuta je spomen-kosturnica u čijoj se kripti čuvaju kosti izginulih ratnika iz prvog svetskog rata. Unaokolo, po celoj Jagodnji i Boranji, još su vidljivi ostaci rovova iz 1914.godine.